ПСИХОЛОШКЕ РЕАКЦИЈЕ НА КРИЗНЕ СИТУАЦИЈЕ

ПСИХОЛОШКЕ РЕАКЦИЈЕ ОДРАСЛИХ, ДЕЦЕ И МЛАДИХ НА КРИЗНЕ СИТУАЦИЈЕ КОЈЕ МОГУ ДА СЕ ДОГОДЕ У ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОЈ УСТАНОВИ

После кризног догађаја код деце основно - школског узраста могу да се јаве промене, како на
емотивном, тако и на мисаоном и телесном плану:
» Чест плач
» Љутња и свађа са другима – сви их нервирају
» Осећање кривице и опседнутост мислима да су то могли да спрече
» Страх да ће се кризна ситуација поновити
» Страх од ствари или ситуација од којих се дете раније није плашило (страх да остане сам код
куће, страх од мрака...)
» Осећање стида због слабости да превазиђе кризну ситуацију
» Понекад осећања као да се „замрзну“ или нестану и то изазива страх и збуњеност
» Потреба да се буде сам » Игре са друговима не изазивају радост као што је то раније био случај
» Потреба да се буде поред одраслих који их воле
» Неверица да се кризна ситуација догодила, сумња да све то није било стварно
» Тешкоће у учењу
» Заборавност (не може да се сети шта је дато као домаћи задатак)
» Утисак да је заборавио све оно што је раније знао
» Стално осећање умора
» Болови у стомаку, мучнина итд

ЗА РОДИТЕЉЕ/СТАРАТЕЉЕ: Како помоћи деци основношколског узраста?
» Будите стрпљиви. Дајте времена детету да се опорави
» Саслушајте своје дете сваки пут кад жели да разговара о тешким догађајима
» Немојте избегавати одговоре на питања које вам дете поставља и немојте давати нејасне
одговоре
» Не конкретна питања одговарајте конкретно
» Ако дете има потребу за осамљивањем и плакањем, пустите га, али га не остављајте сувише
често само у кући, посебно не ноћу

» Помозите му да задовољи потребу за сигурношћу – будите поред њега и организујте заједничке
активности
» Побрините се да се дневне активности одвијају на уобичајени начин
» Водите рачуна да дете довољно спава и да се разноврсно храни
» Прихватите могућност да ће се ваше дете понашати као да је неколико година млађе
» Показујте му љубав чешће него раније
» Не љутите се ако вам се чини да је дете постало дрско или непослушно
» Немојте га кажњавати ако пропусти неку школску обавезу
» Немојте му замерити ако се ноћу умокри или дође у ваш кревет
» Искажите оптимистичка очекивања везана за будућност
» Подстичите га на активности које иначе воли (спорт, цртање, слушање музике...).

И оно најважније: ВИ СТЕ СВОМ ДЕТЕТУ НАЈБОЉИ ПОМАГАЧ!

ЗАПАМТИТЕ: ученицима/деци НЕЋЕ помоћи:
» Избегавање разговора о догађају
» Прећуткивање битних и примерених информација
» Понашање као да се ништа није догодило
» Потискивање ваших осећања и реакција
» Негирање да је имало тешко искуство, потискивање непријатних осећања
» Пожуривање опоравка и умањивање значаја његових осећања (нпр. реченицама „Није то
ништа“, „То је глупо“, „Не треба да се бојиш“, „Сада је све прошло, нећемо о томе...“)