Деца која читају, постају људи који мисле
Наша школа је ове школске године 2017/2018. основала свој Читалачки клуб.
Повод за оснивање клуба, био је Читалачки маратон који је покренут ове године у Издавачкој кући Клет. Намера издавача је била да од неколико стотина рукописа за роман за децу од 11 до 14 година, изабере 8 рукописа, а да потом наставници и деца читајући те романе изаберу најквалитетнији по њиховом мишљењу.
Тако је у септембру месецу 2017. године, почела прича о оснивању Читалачког клуба под менторством Вере Лопушина, професора српског језика. Пријавило се 22 ученика шестог и осмог разреда, деца која воле да читају. Било је предвиђено да се одржи 6 радионица, једна уводна и још 5 за сваки роман, али ученицима се толико свидео радионичарски облик рада, да смо ми до сада одржали по 2 радионице за сваки роман. Што би се рекло- причи никад краја.
Сви наши часови били су отворени за све заинтересоване наставнике и ученике. Често смо имали и публику коју ученици веома воле. Атмосфера на радионицама била је сјајна. Сви су желели да изнесу своје мишљење. Било је и похвала и критика на рачун прочитаних романа, али најважније од свега је да деца умеју и знају да кажу свој став, да са пажњом слушају друге ученике, изграђују критички однос према књижевним делима, зближавају се међусобно и предлажу једни другима шта још да прочитају. Добре вести се брзо шире, па су тако и други ученици пожелели да прочитају неки од хваљених романа или да се распитују хоћемо ли и следеће године имати Читалачки клуб.
Ученици су у вези са нашим анализирањем романа добијали и неке додатне задатке, нпр. да размисле о некој мудрој мисли; да воде читалачке дневнике; да напишу извештај или репортажу у вези са одржаним радионицама или да илуструју сцене из романа. Нешто од њихових радова можете видети у галерији слика на школском сајту.
Желим да кажем да су овакве ваннаставне активности и за мене новина, да смо сви заједно кренули у ову авантуру не знајући како ће то све изгледати. Иако нам је остала још једна радионица до краја ове школске године, могу већ сад да кажем да сам задовољна нашим дружењем, ученичким ентузијазмом и да сам уживала упознајући још боље децу којој предајем.
Унапред се радујем оваквом креативном дружењу са децом и наредне школске године.
Овом приликом желим да позовем и остале ученике да нам се придруже.
Желим и овако јавно да се захвалим ученицима који су са мном читали, иако им то није обавезна лектира! Нарочито, ученицима осмог разреда, члановима Читалачког клуба који нас ове године напуштају. Они су много допринели да наши часови буду интересантни, креативни и весели.
Надам се да ће их дуго памтити!
Ментор Читалачког клуба
Вера Лопушина